Kako uspešno pokrenuti sopstveni biznis u Srbiji: Kompletan vodič za preduzetnike

San o sopstvenom biznisu živi u mnogima. Bilo da se radi o piljari, frizerskom salonu, radnji zdrave hrane, poslastičarnici ili nekoj drugoj delatnosti, put od ideje do realizacije može delovati kompleksno. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan pregled koraka, obaveza, troškova i saveta za pokretanje privatnog biznisa u Srbiji, baziran na iskustvima i pitanjima budućih preduzetnika.

1. Početak: Registracija preduzetnika i osnivanje privrednog subjekta

Prvi korak ka legalnom poslovanju je registracija. Od 6. maja 2009. godine u Srbiji važi jednošalterski sistem registracije. To znači da se podnošenjem jedinstvene registracione prijave u Agenciji za privredne registre (APR) istovremeno vrši upis i u Registar privrednih subjekata i u registar poreskih obveznika.

Nakon podnošenja prijave sa potrebnom dokumentacijom i dokazom o plaćenoj naknadi, u roku koji ne traje duže od 5 dana dobijate Rešenje o registraciji. Zajedno sa njim dobijate i Poreski identifikacioni broj (PIB). Ovo je jedinstveni broj za sva javna prihoda i zadržava se čak i prilikom promene sedišta.

Naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.200 dinara. Važno je napomenuti da se ovi iznosi mogu menjati, pa je uvek dobro proveriti aktuelne tarife.

2. Obavezan pečat i naziv radnje

Nakon registracije, neophodno je izraditi pečat. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Ključno je da naziv na pečatu bude identičan nazivu radnje koji ste naveli u rešenju poreske uprave. Ovo je važno za sve dalje pravne i poslovne transakcije.

3. Otvaranje poslovnog računa u banci

Privatni preduzetnik je u obavezi da otvori tekući (ranije žiro) račun u poslovnoj banci. Račun se može otvoriti u jednoj ili više banaka. Dokumentacija obično obuhvata: zahtev za otvaranje računa, rešenje o upisu u registar, izvod iz poreske evidencije sa PIB-om, karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima, i overu potpisa kod nadležne poreske uprave. Ove uslove precizira svaka banka svojim odlukama.

4. Fiskalna kasa: Kome je obavezna, a kome ne?

Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, većina privatnih preduzetnika koji vrše promet dobara i usluga je u obavezi da nabavi i koristi registarsku kasu sa fiskalnom memorijom. Kasa se nabavlja od ovlašćenog proizvođača ili servisera, a zatim se mora fiskalizovati za svakog pojedinačnog korisnika od strane poreske uprave pre početka rada.

Postoje izuzeci. Fiskalna kasa nije obavezna za određene delatnosti kao što su: prodaja karata u prevozu, taksi prevoz, banke i osiguranja, PTT usluge, advokatski poslovi, ulična prodaja sladoleda ili kokica, prodaja preko automata, te određene poljoprivredne i zanatske delatnosti na pijačnim tezgama (prodaja sopstvenih proizvoda). Od 1. juna 2009. godine, obaveza se proširila i na turističke agencije i deo zdravstvenog sektora (usluge van obaveznog osiguranja). Propisane novčane kazne za neizvršenje ove obaveze su visoke i kreću se od 100.000 do milion dinara, uz mogućnost zabrane obavljanja delatnosti.

Proces se zaokružuje nabavkom GPRS terminala za daljinsko očitavanje podataka, osim za prodavce na pijačnim tezgama i one koji često menjaju mesto rada.

5. Porezi i doprinosi: Šta sve plaća preduzetnik?

Ovo je oblast koja najviše brine buduće preduzetnike. Troškovi zavise od oblika oporezivanja. Za mnoge zanate i uslužne delatnosti postoji mogućnost paušalnog oporezivanja. Paušalni porez plaćaju frizeri, krojači, automehaničari, grafičke delatnosti, fotografi i mnoge druge delatnosti iz propisane liste. Oni ne vode poslovne knjige, već samo Knjigu paušalno oporezivih obveznika (KPO), i mogu dnevno podizati do 100.000 dinara sa računa bez posebnog pravdjanja.

Za one koji nisu u paušalu, troškovi uključuju:

• Doprinose na zarade: Ukupna zbirna stopa iznosi 35,8% (PIO 11%, zdravstvo 6.15%, nezaposlenost 0.75%), i dele se na teret zaposlenog i poslodavca.
• Porez na zarade: Stopa od 12% na osnovicu koja je zarada umanjena za lični odbitak (npr. 5.560 dinara mesečno).

Za trgovce i neke druge delatnosti nije moguće paušalno oporezivanje, pa je obavezno vođenje knjiga i angažovanje knjigovođe. Granica za ulazak u PDV sistem je ostvaren promet veći od 8 miliona dinara.

6. Praktični saveti i iskustva iz različitih delatnosti

Pored suve teorije, najvrednija su iskustva onih koji su već krenuli putem samozapošljavanja.

Prodaja voća i povrća (Piljara)

Mnogi ističu da je ovo delatnost koja može biti unosna, ali zahteva početni kapital i strpljenje. Osim troškova registracije i lokala (kirija oko 50-100 evra), najveći deo sredstava ide u početno punjenje robe. Potrebno je pažljivo izračunati cene nabavke sa pijace ili od dobavljača, uzimajući u obzir kvarljivost proizvoda. Kao i kod svake trgovine, lokacija je ključna. "Ljudi te moraju videti" - kažu iskusni. Iako se čini da "svako ima piljaru", postojanost, svežina robe i dobar odnos sa kupcima čine razliku.

Zanatski i kreativni poslovi (Dekupaž, šivenje, rukotvorine)

Sve češće se ljudi okreću pretvaranju hobija u posao. Međutim, prodaja ručno rađenih predmeta (saksije u tehnici dekupaž, ukrasne kutije, heklani predmeti, šivena odeća) nosi izazove. Problem je neminovno visoka cena koja proizilazi iz cene materijala i sati uloženog rada, što tržište u krizi teško prihvata. Kao rešenje, predlaže se prodaja preko društvenih mreža (Facebook stranice), sajmova domaće radinosti, saradnja sa prodavnicama poklona ili cvećarama, te korišćenje internet platformi za prodaju. Važno je testirati tržište pre većeg ulaganja.

Uslužne delatnosti (Frizerski salon, krojački salon, slana soba)

Za uslužne delatnosti, posebno one koje zahtevaju direktan kontakt sa klijentima, reputacija i iskustvo su glavni kapital. Za frizere se savetuje da prvo rade od kuće ili u tuđem salonu kako bi stekli klijentelu, pre nego što otvore svoj prostor. Kod otvaranja salona lepote, kozmetičkog salona ili slane sobe, neophodno je detaljno se informisati o specifičnim zdravstvenim i sanitarnim dozvolama, kao i o visini investicije u opremu (masine za sol, frizerske stolice, uređaje).

Trgovina (Zdrava hrana, butik, parfimerija)

Otvaranje radnje zahteva temeljnu finansijsku računicu. Osim lokala i robe, moraju se uračunati fiksni mesečni troškovi: kirija, računi, doprinosi, knjigovođa, servis kase. Za radnju zdrave hrane poseban izazov je rokovi trajanja i kvarljivost robe - potrebno je balansirati širok asortiman sa brzom obrtnošću. Za butik ili parfimeriju, nabavka robe je ogroman trošak. Uvoz direktno od proizvođača često zahteva velike početne količine i kapital, pa mnogi počinju saradnjom sa veleprodajama ili distributerima.

Jedan od klijučnih saveta je: "Nemoj sve što pazariš smatrati svojim". Novac u blagajni je za robu, doprinose i reinvestiranje, ne samo za ličnu potrošnju.

7. Gde tražiti pomoć i finansiranje? Subvencije i krediti

Za one koji nemaju dovoljno sopstvenih sredstava, postoje određene mogućnosti podrške. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) periodično raspisuje konkurs za subvencije za samozapošljavanje. Uslovi obično uključuju: status nezaposlenog duže od mesec dana, prolazak obuke za preduzetnike, predaju biznis plana i posedovanje nepokretne imovine ili žiranta. Iznos subvencije je oko 1600 evra i nepovratan je, uz obavezu da se biznis održi određeni period.

Pored toga, neke opštine nude start-up kredite sa povoljnim uslovima. Takođe, postoje programi nevladinih organizacija (npr. HELP) koji doniraju opremu za početak posla. Važno je biti uporan i informisati se o svim aktuelnim konkursima.

8. Zlatni saveti za opstanak i uspeh

• Imajte finansijsku rezervu (stek): Posao se ne razvije preko noći. Budite spremni da prvih 6 meseci, pa čak i godinu-dve, radite na nuli ili sa minimalnom zaradom samo da biste pokrili troškove i "razradili" posao. Bez rezerve, rizik od brzog zatvaranja je veliki.
• Radi ono što voliš i poznaješ: Entuzijazam će vas gurati kroz teške periode. Ali, strast mora biti udružena sa realnim poznavanjem zanata ili delatnosti.
• Ne zanemarujte marketing i odnos sa kupcima: Čak i mala radnja treba da ima jasnu vizit-kartu, Facebook stranicu, da bude ljubazna prema kupcima. Reklama "od usta do usta" je i dalje najjača.
• Budite fleksibilni i prilagodljivi: Slušajte šta kupci traže, uvozite nove proizvode, menjajte asortiman po godišnjim dobima. Posao koji ne evoluira, stagnira.
• Papirologiju prepustite profesionalcu: Angažujte dobrog knjigovođu od samog starta. On će vas spasiti od grešaka sa poreskom upravom i omogućiti vam da se fokusirate na posao.
• Razmotrite mogućnost rada "na crno" u početnoj fazi? Iako se ne savetuje, mnogi preduzetnici ističu da je državna birokratija i nameti toliko opterećujući da je ponekad jedini način da se posao uopšte pokrene - da se prvo testira tržište i stekne klijentela van svih formalnosti. Međutim, ovo nosi rizik od kazni.

Zaključak: Hrabrost, istrajnost i dobra priprema

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji je izazov koji zahteva hrabrost, upornost i temeljnu pripremu. Iako su administrativni koraci danas pojednostavljeni (jednošalterski sistem), finansijski i poreski tereti ostaju značajni. Ključ uspeha leži ne samo u dobroj ideji, već u marljivom radu, strpljenju za razradu pos