Realnost Pravničkih Poslova u Srbiji: Između Iluzije i Očajanja

Diploma pravnog fakulteta dugo je vremena nosila auru prestiža, stabilnosti i sigurnog profesionalnog puta. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju brojni diplomirani pravnici u Srbiji danas je daleko od te slike. Kroz prizmu iskustava samih pravnika, otkriva se složena slika prezasićenog tržišta, mizernih plata, nepotizma i dubokog razočaranja u profesiju za koju su se mnogi godinama pripremali.

Prezasićenje Tržišta: "Svako Malo Otvaraju Nove Profile"

Jedan od korenitih problema je ogroman broj pravnika koji godišnje izađe sa fakulteta. Kao što jedan korisnik primećuje, državni fakulteti upisuju po preko hiljadu brucoša godišnje, a tome treba dodati i brojne privatne fakultete. Kao posledica, "ima nas previse... ako neće jedan da radi za neku siću, radiće neki drugi". Ovaj odnos ponude i potražnje direktno utiče na cenu rada, odnosno na visinu plata koje su poslodavci spremni da ponude. Pravnički poslovi, posebno oni u javnoj upravi i kod notara ili izvršitelja, često su svedeni na rutinske administrativne poslove koje bi mogao da obavlja neko sa srednjom školom, što dodatno obara vrednost diplome.

Plate: Od Volonterstva do "Parceta Hleba"

Rasprave o platama pravnika otkrivaju alarmantnu situaciju. Početnici, naročito pripravnici, često rade volonterski ili za simboličnu nadoknadu. Čak i sa položenim pravosudnim ispitom, ponude su ponižavajuće:

• Kod javnih beležnika i izvršitelja: Plate se često kreću od 35.000 do 50.000 dinara, uz prekovremeni rad, rad vikendom i strogu kontrolu. Jedna ispovest govori: "Ponudjena plata od 40.000 bez plaćenog prevoza... 9h dnevno, svaka poslednja subota u mesecu radna, pauza striktno pola sata... sve pod kamerama."
• U državnoj upravi: Plate savetnika sa 8 godina staža mogu biti nešto iznad 60.000 dinara. Plata mlađeg savetnika na početku je oko 50.000 dinara.
• Na tehničkom pregledu: Iako se radi o izuzetno stresnom i odgovornom poslu koji podrazumeva i rad na kasi i administrativne zadatke, plate su u rangu od 50.000 do 70.000 dinara. Ovaj posao se opisuje kao "jedan od najgorih poslova za pravnika", gde se degradira struka i obavlja posao koji nema veze sa pravom.
• U sudstvu: Saradnici u osnovnom sudu mogu imati početne plate od oko 65.000 do 82.000 dinara, sa mogućnošću napredovanja i višim platama u višim sudovima. Ipak, ulazak u sud bez "debele veze" se smatra gotovo nemogućim.

Kao što neko konstatuje, "pravnik radi od 8 do 16, obično... kuvar u dve ili tri smene, prekovremeni i noćni rad mora više da se plaća". Upoređivanje sa zanatlijama, kuvarima ili čak konobarima koji dobro zarađuju od bakšiša, često se navodi kao primer koliko je pravnička profesija potcenjena.

Advokatura: Luksuz za Izabrane?

Samostalna advokatura se često predstavlja kao vrhunac pravničke karijere, ali put do nje je prepren prepreka. Osim položenog pravosudnog i advokatskog ispita, potrebno je izdvojiti značajan početni kapital (do 10.000 evra, uključujući upisninu u komoru od 4.000 evra, kancelariju, troškove života). Što je najteže, potrebno je izgraditi klijentelu. Kao što se ističe, "pravo se pre svega isplati onima koji već imaju porodični biznis ili jake veze". Mladim advokatima bez "zaleđine" teško je doći do posla, a konkurencija je ogromna - samo u Beogradu ima preko 5.000 advokata. Iskustvo jednog mladog advokata je da je naplata usluga ogroman problem, a da agencije i drugi posrednici preuzimaju deo posla koji je nekada pripadao advokatima.

"Veza" kao Nezaobilazan Uslov

Gotovo sva iskustva sa traženjem posla u javnom sektoru - sudovima, tužilaštvima, državnoj upravi - naglašavaju neophodnost jake veze. Volontiranje u sudu može biti prvi korak, ali prelazak u radni odnos bez političke ili porodične podrške je retkost. "Za rad u javnom sektoru gleda se čiji si, a ne šta si završio i kako radiš posao", konstatuje jedan korisnik. Ovakva praksa stvara atmosferu beznadeža za one koji se oslanjaju samo na svoje znanje i trud.

Prekvalifikacija i Beg iz Struke: IT kao Spas?

Razočarani stanjem u struci, mnogi pravnici razmatraju prekvalifikaciju, najčešće za IT sektor. Iako neki upozoravaju da nije tako lako i da IT zahteva specifičan način razmišljanja, drugi ističu da su plate u IT-u daleko veće i da su šanse za pronalazak posla bolje. "Ali kao osrednji u IT sektoru će imati daleko veće šanse za nalazenje posla i veću zaradu u odnosu na nekog osrednjeg u pravu", ističe se u diskusiji. Međutim, postoje i glasovi koji skreću pažnju da ni IT nije raj na zemlji i da tamo postoje svoj izazovi i nesigurnosti.

Drugi pravnici pokreću sopstvene, vanstručne biznise, videvši u tome jedini izlaz iz finansijske neizvesnosti. "Suprug i ja smo odlučili da pored posla u pravnoj sferi pokrenemo nešto privatno... sada za 7 dana zaradim koliko za mesec dana u kancelariji", deli se jedno iskustvo.

Mentalni Teret i Gubitak Identiteta

Osim finansijskih teškoća, pravnici se bore i sa psihološkim teretom. Osećaj da su promašili životni poziv, da su godinama truda bile uzaludne, da ih društvo ne ceni, a da ih poslodavci izrabljuju, vodi do dubokog razočaranja. "Stvarno mi je žao truda i mučenja... da mogu da vratim vreme, nikada ga ne bih upisala", izjavljuje jedna diplomirana pravnica. Čitanje ovakvih iskustava demotiviše i studente, koji se pitaju da li vredi nastaviti.

Ima Li Nade? Gde Tražiti Rešenje?

Unutar ove tmurne slike, ipak se mogu uočiti neki svetli trenuci i potencijalni putevi napredka:

1. Specijalizacija za Privredno i Međunarodno Pravo: Rad u pravnim timovima velikih, naročito stranih kompanija, nudi bolje uslove i plate. Traže se pravnici sa znanjem engleskog jezika i specijalizovanim znanjem (poresko, trgovinsko, pravo intelektualne svojine).
2. Kombinovanje Struke sa Drugim Veštinama: Pravnici koji uspeju da kombinuju pravno znanje sa veštinama u oblasti ljudskih resursa, projektnog menadžmenta, marketinga ili IT konsaltinga, često nalaze bolje pozicije.
3. Upornost i Networking u Advokaturi: Iako teško, nije nemoguće uspeti u advokaturi kroz rad kao saradnik u dobroj kancelariji, sticanje iskustva i građenje reputacije. Ključ je upornost i kontinuirano učenje.
4. Državni Konkursi i Pravosudna Akademija: Iako zahtevaju strpljenje, redovni konkursi za pravosudne pripravnike i saradnike mogu biti put za one bez veza, ako se ostvari izvanredan uspeh.
5. Kolektivno Delovanje: Kao što neki sugerišu, "treba sve te poslove bojkotovati i raditi van struke, pa bi morali da dignu cenu rada". Međutim, zbog prezasićenosti, takva akcija je teško izvodljiva.

Zaključak: Profesija na Raskršću

Pravnička profesija u Srbiji nalazi se na teškom raskršću. S jedne strane, tradicionalni putevi (javna uprava, sudstvo) nude sigurnost ali mizerne plate i često su zatvoreni bez političke podrške. S druge strane, privatni sektor (advokatura, preduzeća) nije ništa manje izazovan, sa ogromnom konkurencijom, visokim ulaznim barijerama i neizvesnim prihodima. Hiperprodukcija pravnika je doveła do degradacije struke i pada cene rada.

Budućnost za mnoge pravnike možda ne leži u klasičnoj primeni prava, već u pronalaženju niša, kombinaciji sa drugim disciplinama, ili pak u hrabrosti da se potpuno promeni smer. Kao što jedan učesnik diskusije rezimira: "Sve je u percepciji". I dok neki vide samo beznadežnost i planiraju odlazak iz zemlje ili struke, drugi, uprkos svim nedaćama, nastoje da pronađu način da iskoriste svoju diplomu i znanje, tražeći onaj "parčet sunca na tmurnoj temi". Realnost je da će uspeh u ovoj profesiji, više nego ikada pre, zahtevati izuzetnu snalažljivost, upornost i malo sreće.