Sve o crkvenom venčanju: Pravila, Post, Troškovi i Iskustva

Crkveno venčanje je sveta tajna koja predstavlja duhovni zavet dvoje ljudi pred Bogom. Za mnoge parove, ovo je krunski trenutak svadbene pripreme, ispunjen emocijama i verom. Međutim, organizacija crkvenog venčanja može da bude prava lavirint sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Od izbora crkve i sveštenika, preko poštovanja postova, do obaveznih priprema kao što je predbračni ispit - sve to zahteva pažljivo planiranje. U ovom članku ćemo detaljno proći kroz sve aspekte crkvenog venčanja, koristeći iskustva budućih mladenaca i odgovore na najčešća pitanja.

Predbračni ispit: Formalnost ili duhovni razgovor?

Prvi korak ka crkvenom venčanju je predbračni ispit. Za mnoge parove ovo je nepoznanica. Šta se tačno dešava? Iskustva su različita. Neki parovi opisuju da je to bila čista formalnost koja je trajala svega desetak minuta, gde se popunjavaju osnovni podaci o mladencima, njihovim roditeljima i kumovima, a potom svi potpisuju zapisnik. Drugima je ovo bila prilika za dublji razgovor sa sveštenikom o smislu braka, zajedništvu i budućem životu u veri.

Kao što jedna mlada kaže: "Naš predbračni je trajao citavih 10 minuta... obavili smo samo tu papirologiju." S druge strane, drugi sveštenici žele da iskoriste ovaj trenutak za razgovor. Važno je napomenuti da se na ovom sastanku obično traže krštenice mladenaca i kumova na uvid, mada neki sveštenici veruju na reč. Predbračni ispit se najčešće obavlja u parohijskoj crkvi mladoženje, ali dogovor može varirati. Takođe, pitanje naplate ovog ispita je različito - negde se ne naplaćuje, a negde postoji simbolična taksa.

Kumovi: Ko može biti kum i da li moraju biti prisutni?

Uloga kumova u crkvenom venčanju je simbolično važna. Oni su svedoci zaveta i podrška mladencima. Međutim, postoji mnogo nedoumica oko toga ko može biti kum. Pravilo je da kumovi treba da budu kršteni u Pravoslavnoj crkvi. Ako je neko druge veroispovesti (npr. katolik), potrebno je pismeno odobrenje nadležnog episkopa, što se obično rešava jednostavnom molbom i nije predstavljalo problem mnogim parovima. Mešoviti brakovi su sve češći, a crkva pokazuje razumevanje.

Što se tiče prisustva, bitno je da postoje dva svedoka koji će potpisati zapisnik. Oni ne moraju nužno da budu "kumovi" u tradicionalnom smislu, već bilo koje dve osobe koje nisu u krvnom srodstvu sa mladencima. Kao što neko primećuje: "Nama je rečeno da ne moraju da budu kumovi, već bilo ko. Bitno je samo da budu prisutne dve osobe." Često parovi na istom predbračnom ispitu uzajamno budu svedoci jedni drugima.

Izbor crkve: Parohijska ili omiljena?

Jedno od ključnih pitanja je gde se venčati. Da li u crkvi parohije kojoj pripadate ili u nekoj drugoj, možda lepšoj ili simboličnijoj? Pravilo glasi da bi venčanje trebalo da obavi parohijski sveštenik mladoženje. Ako se venčavate u drugoj crkvi, vaš sveštenik dolazi tamo da obavi obred. Međutim, ovo pravilo nije uvek čvrsto, a mnogi parovi biraju crkvu koja im se sviđa, bez obzira na parohiju.

Ovakav izbor nosi i finansijske implikacije. Venčanje u sopstvenoj parohijskoj crkvi je obično znatno jeftinije. Kada birate drugu crkvu, plaćate i zakup prostora (taksa za crkvu) i izlazak svog sveštenika na teren, što može značajno povećati ukupne troškove. Cene variraju od crkve do crkve, a rasprave o "tarifama" su česte. Neki sveštenici imaju fiksne cene, drugi traže "prilog po mogućstvima", a treći - nažalost - postavljaju visoke, neuvijene cifre. Kao što jedna mlada pominje: "Cene variraju od crkve do crkve... neki sveštenici imaju fiksne cene, drugi traže prilog po mogućstvima." Preporuka je da se unapred jasno dogovorite o svim troškovima.

Važnost posta i crkvenog kalendara

Pravoslavna crkva ima određena vremena kada se venčanja ne obavljaju - to su postovi. Glavni postovi koji onemogućavaju venčanje su: Veliki božićni post (15/28. novembar - 6/7. januar), Uskršnji post (traje 48 dana, a datum varira), Petrovdanski post (počinje nedelju dana posle Duhova i traje do 12. jula) i Gospojinski post (1/14. - 14/28. avgusta).

Mnogi parovi neplanirano nalete na ovaj problem zakazujući svadbu u periodu posta. Kao što jedna mlada kaže: "Sasvim slučajno pogledam crkveni kalendar i vidim da je tog dana sveti Vasilije Ostroški... tog dana nema venčanja." Venčanje u postu je moguće jedino uz posebno odobrenje episkopa, koje se daje samo u izuzetnim, neodložnim situacijama (npr. odlazak u inostranstvo, hitne okolnosti). Nije dovoljan razlog što je restoran već rezervisan. Takođe, izbegavaju se venčanja na velike praznike i zadušnice.

Duhovna priprema: Ispovest i pričešće pre venčanja

Za vernike, duhovna priprema za venčanje je podjednako važna kao i organizaciona. Stara dobra praksa podrazumeva post, ispovest i pričešće neposredno pre venčanja. Kao što neko ističe: "Zašto svrha pričesti ako se pre toga ne ispovedimo? Mislim da ne možeš obaviti svetu tajnu pričesti ako pre toga ne obaviš svetu tajnu ispovesti."

Međutim, u savremenom svetu gde ljudi retko poste i pričešćuju se, ova praksa se često zanemaruje. Mnogi parovi se ipak odlučuju za ovaj korak kako bi se duhovno očistili i pripremili za tajnoviti čin. Ako jedan od mladenaca nije kršten, preporučuje se da se krštenje obavi nekoliko dana pre venčanja, uz kratak post. Sveštenik je najbolji savetnik u ovim pitanjima.

Troškovi crkvenog venčanja: Šta sve treba platiti?

Finansijska strana crkvenog venčanja često izaziva najviše diskusija. Troškovi se mogu podeliti na nekoliko stavki:

• Taksa za crkvu/zakup prostora: Ako se ne venčavate u svojoj parohijskoj crkvi. Cena varira od 3.000 do 6.000 dinara i više.
• Pripadajućem svešteniku: Za obavljanje obreda. Iznos varira od 5.000 do 11.000 dinara, zavisno od parohije i dogovora. Neki sveštenici ovo zovu "izlazak na teren".
• Hor: Nije obavezan, ali doprinosi svečanosti. Cena hora može biti od 5.000 do 8.000 dinara.
• Pribor za venčanje: Pehar (1.200 - 1.600 din), platno (300 - 700 din), sveće (često se ukrašavaju, cena do 3.000 din). Ove stvari se mogu kupiti ili pozajmiti.

Ukupni trošak može lako da pređe 15.000 dinara, naročito u popularnim crkvama u Beogradu. Postoji i praksa da se od kumova i roditelja traže dodatni prilozi, što mnogi smatraju neprikladnim. Kao što jedna mlada primećuje: "Nama je rečeno da ne moraju kumovi ništa da daju, ali nedelju dana pred svadbu su im rekli da treba po 3.000 od kuma, kume i mladoženjinog oca." Najbolje je unapred jasno definisati sve troškove i platiti ih samostalno, bez opterećivanja gostiju.

Posebni slučajevi: Mešoviti brakovi i crkveni razvod

Ako je jedan od mladenaca druge veroispovesti (npr. katolik), za sklapanje braka je potrebno odobrenje nadležnog episkopa. Ovo se obično rešava jednostavnom procedurom i molbom. Takođe, ako jedan od partnera nije kršten, neophodno je da se pre venčanja krsti.

Pitanje crkvenog razvoda takođe interesuje mnoge. Pravoslavna crkva ga dozvoljava, ali ne postoji sporazumni razvod - mora se utvrditi krivac. Podnosi se molba episkupu preko parohijskog sveštenika. Prema crkvenim pravilima, vernik se može razvesti najviše četiri puta.

Smrtni slučaj u porodici i venčanje

Ukoliko se u neposrednoj porodici desio smrtni slučaj, prema crkvenim običajima, venčanje se odlaže. Tradicija nalaže nošenje crnine i uzdržavanje od veselja tokom tugovanja koje traje najmanje 40 dana, a po nekim običajima i godinu dana. Kao što neko savetuje: "Crnina se nosi godinu dana i za to vreme rodbina ne ide na proslave." Najbolje je razgovarati sa sveštenikom i porodicom kako biste doneli odluku u skladu sa verom i osećajima svih uključenih.

Korak po korak: Kako organizovati crkveno venčanje?

1. Odredite željeni datum: Proverite crkveni kalendar da li je datum van postova i velikih praznika.
2. Izaberite crkvu: Odlučite se da li će to biti vaša parohijska crkva ili neka druga. Obratite pažnju na kapacitet i parking.
3. Kontaktirajte sveštenika: Dogovorite sastanak. Ako birate drugu crkvu, prvo se dogovorite sa svojim parohijskim sveštenikom.
4. Zakažite termin i predbračni ispit: To uradite što ranije, naročito za popularne crkve i vikende van posta.
5. Pripremite dokumenta: Krštenice mladenaca i kumova (na uvid), lične karte.
6. Razjasnite sve troškove: Unapred se dogovorite o svim takasama i prilozima.
7. Duhovno se pripremite: Razmislite o ispovesti i pričešću pre venčanja.
8. Obezbedite potreban pribor: Pehar, platno, sveće - kupite ili pozajmite.
9. Angažujte hor (po želji): Sveštenik često može da preporuči horove koji pevaju u toj crkvi.

Zaključak: Suština iza forme

Iako se organizacija crkvenog venčanja čini kao niz administrativnih i finansijskih koraka, važno je ne izgubiti iz vida njegovu suštinu. Ovo je sveta tajna koja blagoslovlja i učvršćuje ljubav dvoje ljudi pred Bogom. Kao što jedna mlada lepo kaže: "Bitno je na kraju da smo se nas dvoje zavetovali na več