Sve što treba da znate o bazenima: Vodič za rekreativce

Plivanje je jedan od najpopularnijih i najkorisnijih oblika rekreacije. Kombinuje zabavu, opuštanje i potpunu tjelesnu aktivnost koja angažuje gotovo sve mišiće u tijelu. Međutim, za one koji tek počinju ili žele da unaprede svoje iskustvo, svet bazena može izgledati zbunjujuće. Koji bazen odabrati? Kako se nositi sa hladnom vodom? Šta sve ponijeti sa sobom? Ovaj članak je sveobuhvatni vodič namenjen svima koji žele da uživaju u svetu rekreativnog plivanja.

Kako izabrati pravi bazen za vas?

Izbor bazena je lična stvar koja zavisi od vaših potreba, lokacije i ličnih preferencija. Evo šta treba uzeti u obzir:

• Lokacija i pristupačnost: Bazen koji vam je blizu kuće ili posla ćete češće posećivati.
• Termini za građanstvo: Proverite radno vreme i termine namenjene rekreativcima. Neki bazeni imaju posebne jeftinije termine popodne ili uveče.
• Cena: Cene karata variraju. Pojedinačna karta je često skuplja, dok se mesečne ili godišnje karte isplate ako idete redovno. Uvek proverite da li postoji studentski popust.
• Veličina i dubina bazena: Ako želite da zaplivate, tražite bazen dužine 25m ili 50m (olimpijski). Za učenje i opuštanje pogodniji su plići bazeni.
• Atmosfera i gužva: Neki bazeni su prenatrpani u popodnevnim satima, dok su jutarnji termini mirniji. Vikendi su takođe gužvani.

Temperatura vode: Kako se nositi sa hladnoćom?

Jedna od najčešćih primedbi rekreativnih plivača je hladna voda. Za mnoge, ovo može biti demotivirajuće, ali postoje načini da se to prevaziđe.

Standardna temperatura vode u zatvorenim bazenima kreće se oko 26-27°C. Na otvorenim bazenima, voda tokom leta može biti toplija, ali uglavnom zavisi od spoljašnje temperature. Uvek je hladnija od tela, pa je početni šok pri ulasku normalan.

Saveti za borbu protiv hladnoće:

• Tuširanje pre ulaska: Obavezno se istuširajte toplom vodom pre ulaska u bazen. Ovo će vas pripremiti i smanjiti šok od hladnoće.
• Kretanje je ključ: Nemojte stajati u vodi. Krenite da plivate čim uđete. Tjelesna aktivnost će vas brzo zagrejati.
• Koristite manje bazene za zagrevanje: Mnogi sportski centri imaju manje bazene (npr. za decu) gde je voda znatno toplija. Možete početi tamo da se zagrejete pre nego što pređete u veći bazen.
• Kratke sesije: Ako vam je jako hladno, nemojte se forsirati. Izađite, obavite kratko suvo vežbanje (sklekovi, trčanje na mestu) da se zagrejete, pa ponovo uđite.

Na kraju, vaše telo će se vremenom navići. Redovno plivanje tokom cele godine pomaže u prilagodjavanju na niže temperature vode.

Šta sve staviti u torbu za bazen?

Dobar dan na bazenu zavisi od dobre pripreme. Ovo je spisak stvari koje će vam sigurno zatrebati:

• Kupaći kostim: Za ozbiljnije plivanje jednodelni kostim je praktičniji. Za opuštanje i sunčanje, dvodelni su takođe opcija. Izbor je stvar ličnog izbora.
• Peškir: Obican frotir peškir je sasvim dovoljan. Ako putujete, razmislite o brzo sušećem peškiru od mikrofibera.
• Kapa za plivanje: Iako je na nekim bazenima obavezna (naročito u zatvorenim), a na drugim nije, kapa pomaže u zaštiti kose od hlora i održava higijenu bazena. Ne sprečava potpuno kvašenje kose, ali je korisna. Silikonske kape su udobnije od latexnih.
• Naočare za plivanje: Obavezne za one koji žele da izbegnu iritaciju očiju od hlora i da vide pod vodom.
• Šlape: Neophodne za hodanje po kadićima i svlačionicama, kako biste izbegli gljivice.
• Fen za kosu: Većina bazena nema fenove na užičnju, ili ih ima samo par. Nositi sopstveni fen je najsigurnija opcija, naročito ako brinete o svojoj kosi.
• Gel za tuširanje i šampon: Da dobro operete hlor sa kože i kose nakon plivanja.
• Hrana i piće: Plivanje izaziva glad i žeđ. Ponesite bocu vode i neku laganu užinu (voće, energetska barica).

Koliko kalorija se zapravo troši plivanjem?

Plivanje je izuzetno efikasan način za sagorevanje kalorija i mršavljenje. Međutim, tačna brojka zavisi od niza faktora: vaše težine, intenziteta plivanja, stila koji koristite i dužine treninga.

Kao gruba orijentacija, možete računati sledeće:

• Osoba od ~60kg može da sagori oko 400-600 kalorija tokom sat vremena plivanja umerenim intenzitetom.
• Osoba od ~80kg može da sagori 700-800 kalorija u istom vremenu.
• Plivanje intenzivnim tempom (npr. kraul) može da sagori i preko 800 kalorija po satu.

Najefikasniji stilovi za sagorevanje kalorija su kraul i leptir, dok su prsno i leđno nešto manje zahtevni. Ključ je u kontinuitetu i održavanju otkucaja srca u željenoj zoni. Ako plivate samo radi opuštanja, potrošnja će biti manja. Ako plivate bez stajanja, jačim tempom i sa manje pauza, potrošićete znatno više energije.

Higijena i zdravlje: Kako izbeći infekcije?

Bazeni su, nažalost, mesta gde se infekcije mogu lako preneti. Hlor ubija većinu bakterija, ali ne i sve. Vaginalne infekcije ili iritacije kože su česta pojava.

Saveti za održavanje higijene:

• Obavezan tuš pre i posle bazena: Tuširanje pre ulaska u bazen uklanja prijavštinu sa kože. Tuširanje posle treba da ukloni hlor i bakterije.
• Nikad ne sedajte na ivicu bazena u kupaćem: To je mesto gde se skupljaju bakterije.
• Operite kupaći kostim nakon svakog korišćenja: Nemojte ostavljati mokar kupaći kostim da stoji u torbi.
• Koristite tampone umesto uložaka: Ako ste podložne vaginalnim infekcijama, tamponi mogu pružiti dodatnu zaštitu.
• Izbegavajte prekomerno ispiranje nakon bazena: Preterano ispiranje vaginalne regije može narušiti prirodnu floru. Dovoljan je blag tuš toplom vodom.
• Obucite suve gaćice što je pre moguće: Nemojte duže vreme ostati u mokrom kupaćem kostimu.

Plivanje solo ili u društvu?

Mnogi se osećaju neprijatno ili im je dosadno ići sami na bazen. Međutim, treba shvatiti da je bazen uglavnom mesto gde ljudi dolaze da se fokusiraju na svoj trening ili opuštanje. Ako idete sami, možete ići po svom rasporedu, plivati koliko želite i uživati u svom miru. Ubrzo ćete primetiti da mnogi redovni posetioci dolaze sami. Ako vam je ipak potrebna podrška, dogovorite se sa prijateljima ili pridružite se nekom plivačkom klubu za rekreativce gde ćete naći ljude sa sličnim interesovanjima.

Motivacija: Kako ostati dosledan?

Kao i sa bilo kojim sportom, teško je u početku uspostaviti redovnu rutinu. Evo nekoliko saveta:

• Postavite realne ciljeve: Nemojte odmah hteti da preplivate 2km. Počnite sa 20-30 minuta 2-3 puta nedeljno.
• Pratiți napredak: Zapisujte koliko dužina preplivate svaki put. Videćete kako se polako poboljšavate, što je izuzetno motivirajuće.
• Uživajte u procesu: Plivanje nije samo vežbanje. To je vreme za sebe, za opuštanje i čišćenje uma. Fokusirajte se na osećaj vode koja vas nosi i na disanje.
• Investirajte u opremu koja vam se sviđa: Lep, udoban kupaći kostim ili nove naočare mogu da vam podignu motivaciju.
• Menjajte bazene: Ako vam jedan bazen dosadi, posetite drugi. Promena ambijenta može da oželi celo iskustvo.

Zaključak

Plivanje je fantastičan sport koji donosi brojne benefite po fizičko i mentalno zdravlje. Bez obzira da li ste početnik koji se prvi put upušta u svet bazena ili iskusan rekreativac koji želi da unapredi svoje iskustvo, nadamo se da vam je ovaj vodič pružio korisne informacije. Ključ je u istraživanju, strpljenju i pronalaženju onoga što vama najviše odgovara. Zaboravite na nedoumice, ponesite opremu i uživajte u osvežavajućem osećaju vode. Vaše telo i um će vam biti zahvalni.